ОСНИВАЊЕ АВМ

ОСНИВАЊЕ АКАДЕМИЈЕ ВЕТЕРИНАРСКЕ МЕДИЦИНЕ СРПСКОГ ВЕТЕРИНАРСКОГ ДРУШТВА

По угледу на друге струковне организације у свету, које су одавно основале своје академије, као највиши и најауторитарнији облик у својој хијерархијској структури, СРПСКО ВЕТЕРИНАРСКО ДРУШТВО је тек 1998. године донело одлуку о оснивању академије, иако иницијатива датира из седамдесетих година прошлог века. Захваљујући истрајности и упорном ангажовању академика, проф. др Златибора Петровића, редовног члана Српске академије наука и уметности, Скупштина Српског ветеринарског друштва је 22. децембра 1998. године у Крушевцу, донела одлуку да се оснује АКАДЕМИЈА ВЕТЕРИНАРСКЕ МЕДИЦИНЕ, као посебан облик деловања СРПСКОГ ВЕТЕРИНАРСКОГ ДРУШТВА.

Скупштина Српског ветеринарског друштва (СВД) је оформила Матичну комисију од седам чланова, која је добила задатак да заједно са Извршним одбором СВД обави све неопходне припреме за формирање Академије ветеринарске медицине Српског ветеринарског друштва (АВМ СВД) у року од 60 дана.

Матичну комисију су чинили:

Академик проф. др Златибор Петровић
Проф. др Ранко Кљајић
Проф. др Милан Тешић
Проф. др Милутин Петровић
Проф. др Богосав Солдатовић
Мирослав Марковић, дипл. вет.
Драган Јањић, вет. спец.

Матична комисија је на свом првом састанку за председника изабрала академика, проф. др Златиборa Петровића, и за секретара Мирослава Марковића и утврдила предлог Правилника о раду Академије. Од Извршног одбора СВД је затражено да се утврди почетни број чланова Академије и овласти Матична комисија да утврди критеријуме и изврши избор првих чланова АВМ СВД.

Извршни одбор СВД је 3. марта 1999. године донео одлуку да Матична комисија у складу са усвојеним критеријумима изврши избор једне трећине чланова (21) од 63 колико је Статутом СВД предвиђено.

Матична комисија је припремила предлог Правилника о раду Академије ветеринарске медицине, на који је Извршни одбор СВД дао сагласност 18. фебруара 1999. године.

После више састанака и консултација, номиновано је преко 50 потенцијалних чланова Акадмије, да би на седници Матичне комисије одржаној 18. августа 1999. године, у складу са утврђеним клритеријумима, био извршен избор 16 редовних, 5 ванредних и 3 почасна члана АВМ и то:

Редовни чланови:

Светислав Антић
Бранислава Ђукић
Живорад Јанковић
Ранко Кљајић
Јован Котуров
Зоран Машић
Мирослав Марковић
Радован Милић
Владимир Пантић
Војислав Павловић
Златибор Петровић
Милутин Петровић
Богосав Солдатовић
Лазар Стојановић
Љубомир Цветковић
Немања Шевковић

Ванредни чланови:

Милета Алексић
Радомир Пејановић
Петар Поповић
Милош Станков
Вук Шиљковић

Почасни чланови:

Иван Елезовић
Радован Павловић
Велимир – Миша Стојадиновић

Свечана инагурација прве трећине чланова АВМ обављена је 1. септембра 1999. године, на Златибору, у оквиру 11. Саветовања ветеринара Србије. Оснивачка и конститутивна скупштина АВМ одржана је 2. сепембра 1999. године, такође на Златибору, на којој је обављен избор органа АВМ.

За чланове извршног одбора АВМ изабрани су:

Златибор Петровић
Милутин Петровић
Мирослав Марковић
Светислав Антић
Зоран Машић
Љубомир Цветковић
Лазар Стојановић
Радован Милић
Војислав Павловић
Милош Станков
Јован Котуров
Вук Шиљаковић
Ранко Кљајић
Радомир Пејановић и
Богосав Солдатовић

За чланове Секретаријата АВМ изабрани су:

Мирослав Марковић
Ранко Кљајић
Петар Поповић и
Бранислава Ђукић

За председника АВМ изабран је:

Академик, проф. др Златибор Петровић

За потпредседника АВМ изабран је:

Проф. др Милутин Петровић

За генералног секретара АВМ изабран је:

Мирослав Марковић, дипл. вет.

За заменика генералног секретара АВМ изабран је:

Др Ранко Кљајић, научни саветник

Избором органа АВМ престала је да ради Матична комисија.

На овој скупштини је званично усвојен и Правилник о раду Академије ветеринарске медицине Српског ветеринарског друштва, који је касније допуњаван и мењан у складу са одлукама скупштине АВМ СВД.

ПРВИ ПРАВИЛНИК О РАДУ АКАДЕМИЈЕ ВЕТЕРИНАРСКЕ МЕДИЦИНЕ СРПСКОГ ВЕТЕРИНАРСКОГ ДРУШТВА

ОПШТЕ ОДРЕДБЕ

Члан 1.

Овим Правилником регулишу се циљ, задаци и рад Академије ветеринарске медицине (у даљем тексту Академија).

Члан 2.

Академија је основана на годишњој скупштини Српског ветеринарског друштва одржаној 22.12.1998. године Одлуком о оснивању Академије ветеринарске медицине. Академија је организациони облика деловања СВД.

Члан 3.

Академија своју делатност обавља под називом Академија ветеринарске медицине СВД.

Седиште Академије је у Београду, улица Булевар ЈНА бр. 18.

Члан 4.

Академија има свој печат округлог облика и штамбиљ правоугаоног облика на којима је исписан следећи текст: Академија ветеринарске медицине Српског ветеринарског друштва.

Текст на печату и штамбиљу написан је на српском језику, ћирилицом.

На средини печата налази се амблем Друштва. Амблем је са подлогом плавог крста у коме се налазе латинично слово “V”, Ескулапова палица, змија и датум оснивања Академије.

Академија нема својство правног лица.

ЦИЉ И ЗАДАЦИ АКАДЕМИЈЕ

Члан 5.

Академија је основана са циљем да развија ветеринарско медицински, научни и истраживачки рад, као и друге делатности које су од трајне вредности за унапређење и заштиту здравља животиња, заштиту здравља људи од зооноза, заштиту животне средине, унапређење сточарства и др.

Академија своју делатност остварује у складу са Статутом СВД, овим Правилником, одлукама и закључцима органа СВД и органа Академије.

Члан 6.

Задаци Академије су да:

Подстиче развој научног рада, фундаменталних, примењених и развојних истраживања у свим подручјима ветеринарске медицине и да даје допринос сталном развоју ветеринарске медицинске мисли;
Усмерава програмирање научног, наставног и образовног рада и решава проблеме значајне за ветеринарску медицинску делатност;
Усклађује научни рад и подстиче научно и стручно усавршавање ветеринарских медицинских радника;
Утиче на подизање друштвеног значаја научног рада у ветеринарској медицини и вредновању научног рада.
Учествује као иницијатор, организатор, координатор или сарадник у изради научно-истраживачких планова и програма, у обављању научних истраживања и оцени резултата научних истраживања, нарочито оних који су од битног интереса за развој и унапређење здравственог стања животиња, унапређење организације ветеринарске службе, сарађујући са одговарајућим органима и организацијама;
Издаје научне публикације и публикације својих чланова и других научних радника и учествује и у другој издавачкој делатности СВД;

III. ЧЛАНСТВО

Члан 7.

Чланови Академије могу бити држављани Савезне Републике Југославије, који уживају грађанска права, а чланови су СВД, бирани из редова истакнутих ветеринарских радника заслужних за унапређење ветеринарске медицинске науке и струке, сагласно условима прописаним у овом Правилнику.

Члан 8.

Одлуку о пријему у чланство Академије доноси Скупштина Академије.

Кандидат који није изабран за члана Академије нема право жалбе. Право жалбе има само предлагач кандидата за избор у чланство Академије и то само за повреде поступка. Предлагач жалбу подноси Скупштини Академије у року од 15 дана од дана пријема обавештења да његов предлог није усвојен.

Члан 9.

Кандидат који није изабран у чланство Академије, односно чија кандидатура није усвојена, може бити поново кандидован на једној од наредних годишњих скупштина Академије.

Члан 10.

Редовни чланови Академије по правилу се бирају из реда ванредних чланова, а изузетно директно, на предлог ИО СВД.

Предлог за избор редовних чланова Академије из реда ванредних чланова подноси Извршни одбор Академије или најмање 3 редовна члана Академије.

Предлог за избор ванредних чланова Академије подносе Извршном одбору Академије: ИО СВД, подружнице СВД, Специјалистичке секције СВД или најмање 3 редовна члана Академије.

Предлог за избор у чланство Академије мора да садржи: податак да ли се кандидат предлаже за редовног или ванредног члана, биографију, списак радова кандидата и образложење предлагача из кога се види да кандидат испуњава услове из овог Правилника, односно да има научне, стручне квалитете, као и да је активно учествовао у раду СВД.

Члан 11.

Предлог за избор у чланство Академије доставља се Извршном одбору Академије најмање 60 дана пре одржавања годишње скупштине Академије.

Уколико предлог из претходног става не садржи све елементе о испуњавању услова из овог Правилника, односно није довољно образложен, Извршни одбор Академије може исти вратити предлагачу у одређеном року да га допуни. Ако предлагач не поступи по одлуци Извршног одбора Академије, и у одређеном року не достави допуну свог предлога, сматраће се да је одустао од предлога. У овом случају предлагач има право да свој предлог, у истом поступку понови за наредну годишњу Скупштину Академије.

Извршни одбор Академије доставља добијене предлоге Научном већу, које на основу мишљења одговарајућих научних група тајним гласањем утврђује предлог, којим кандидатима треба дати предност. Извршни одбор Академије, имајући у виду предлог и образложење Научног већа, тајним гласањем утврђује које ће кандидате предложити Скупштини Академије за избор.

Члан 12.

Избор нових чланова Академије врши се сваке друге године на редовној годишњој скупштини Академије, по правилу тајним гласањем, уколико Скупштина Академије не одлучи да се врши јавним гласањем.

Скупштина Академије, која претходи изборној склупштини, утврђује број редовних и ванредних чланова, који се може изабрати.

Избор нових чланова Академије, редовних и ванредних, врши се у два круга. Сви они кандидати који у првом кругу гласања добију 2/3 гласова присутних чланова Академије сматрају се изабраним. Ако није изабран предвиђен број чланова, приступа се другом кругу гласања у коме се гласа за оне кандидате који су добили више од једне половине гласова присутних чланова Академије.

Кандидати који у другом кругу гласања добију 2/3 гласова присутних чланова Академије, сматрају се изабраним.

Члан 13.

Чланство у Академији престаје: иступањем, искључењем, или брисањем из евиденције.

Члан Академије може по својој вољи иступити из чланства Академије.

Чланство у Академији престаје искључењем у случају да се члан Академије не придржава одредаба овог Правилника и када је кажњен по одредбама кривичног закона.

Члан Академије ће се брисати из евиденције Академије ако не извршава задатке и ако дуже време није активан.

Одлуку о престанку чланства доноси Скупштина Академије на исти начин и у истом поступку који важи за избор под условом да су испуњени услови из овог члана.

ВРСТЕ, УСЛОВИ ЗА ПРИЈЕМ И БРОЈ ЧЛАНОВА

Члан 14.

Чланови Академије могу бити: редовни, ванредни и почасни.

Члан 15.

За редовног члана Академије може бити изабран члан СВД који испуњава следеће услове:

истакао се дугогодишњим радом у СВД и његовим специјалистичким секцијама;
члан је Српске академије наука;
ако је постигао запажене научно-истраживачке резултате у проучавању и решавању кључних проблема у области ветеринарске делатности;
уколико је постигао истакнуте резултате у фундаменталним, примењеним и развојним истраживањима као и у подстицању и координацији развоја научног и стручног рада;
уколико је остварио значајне успехе у организацији и развоју здравствене заштите животиња, као и ветеринарске службе;
уколико је дао битан допринос унапређењу образовања или постигао значајне успехе на стручно-научном усавршавању ветеринарских радника, и
уколико је постигао значајне успехе као јавни ветеринарски радник на решавању питања која су од битног интереса за развој и унапређење здравствене заштите животиња и заштите здравља људи од зооноза.

Члан 16.

За ванредног члана Академије може бити изабран члан СВД који испуњава следеће услове:

активно ради у СВД и његовим специјалистичким секцијама;
уколико је допринео резултатима у научно-истраживачком раду у области ветеринарске медицине, допринео развоју и унапређењу здравствене заштите животиња и школовању и усавршавању научних и стручних ветеринарских радника.

За ванредног члана Академије може бити изабран и стручњак који није диломирани ветеринар, али је својим стручним и научно-истраживачким радом дао значајан допринос развоју ветеринарско-медицинске науке као и активности Академије.

Члан 17.

За почасног члана Академије може бити изабран члан СВД који се истакао својим доприносом у раду и развоју СВД, као и кандидат из земље и иностранства, који није члан СВД, који је дао значајан допринос ветеринарској медицинској науци, или развоју ветеринарске медицинске струке као целине.

Почасне чланове проглашава редовна или ванредна Скупштина Академије на предлог Извршног одбора Академије.

Предлог за проглашење почасног члана Академије могу поднети и сви органи из овог Правилника.

Члан 18.

Број редовних чланова Академије може износити највише 2 посто од укупног броја ветеринара у Републици Србији.

Број ванредних чланова Академије може износити највише 30 посто од укупног броја редовних чланова Академије.

ПРАВА И ДУЖНОСТИ ЧЛАНОВА

Члан 19.

Чланови Академије имају једнака права.

Чланови Академије имају право да учествују у раду свих тела и органа Академије и да за свој рад користе све погодности које ствара Академија.

Почасни чланови Академије који нису чланови СВД имају право учешћа на седницама Скупштине, без права одлучивања.

Члан 20.

Чланови Академије дужни су да се придржавају одредаба Статута СВД, одредаба овог Правилника и других аката, одлука и закључака које доносе органи Академије и СВД.

Чланови Академије су дужни да активно учествују у раду свих тела и органа Академије и да извршавају своје обавезе које проистичу из овог Правилника.

ОРГАНИЗАЦИЈА И ОРГАНИ АКАДЕМИЈЕ

Члан 21.

Органи Академије су:

Скупштина,
Извршни одбор ,
Секретаријат,
Надзорни одбор,
Научно веће,
Научне групе, одбори и комисије.

Скупштина Академије

Члан 22.

Скупштину Академије сачињавају сви редовни, ванредни и почасни чланови Академије.

Члан 23.

Скупштина Академије врши следеће послове:

Доноси Правилник о раду Академије и врши његове измене и допуне;
Доноси пословник о свом раду и врши његове измене и допуне;
Доноси одлуку о организовању научних група и комисија Академије;
Доноси остала општа акта, закључке, препоруке и одлуке;
Врши избор редовних и ванредних чланова и проглашење почасних чланова Академије;
Одлучује о престанку чланства у Академији;
Доноси план и програм рада Академије;
Предлаже СВД програмску оријентацију у издавачкој делатности;
Врши избор чланова: Извршног одбора, Надзорног одбора и Научног већа, а на предлог редовних и ванредних чланова Академије;
Разматра и усваја извештај Извршног одбора о раду Академије, Надзорног одбора и Научног већа.

Скупштина одлучује и о другим питањима из делокруга рада Академије, ако овим Правилником није овлашћен други орган Академије.

Члан 24.

Седнице Скупштине Академије одржавају се најмање једном годишње, а изборна за органе Академије по истеку четири године.

О одржавању седнице Скупштине Академије, позив се доставља најмање 15 дана пре дана одређеног за седницу а у хитним случајевима најмање 5 дана.

Седница Скупштине Академије може се одржати ако је присутно више од половине чланова Академије, а одлуке се доносе двотрећинском већином присутних чланова Скупштине.

Члан 25.

Седницу Скупштине Академије сазива председник Академије на предлог Извршног одбора, на захтев најмање 1/3 редовних и ванредних чланова Академије и на захтев Извршног одбора СВД.

Начин рада и сва питања о раду Скупштине Академије могу се ближе регулисати Пословником о раду Скупштине.

Извршни одбор Академије

Члан 26.

Извршни одбор Академије представља Академију и руководи радом Академије у периоду између две Скупштине.

Члан 27.

Извршни одбор Академије сачињава 15 чланова Академије.

Члан 28.

Чланови Извршног одбора Академије бирају се на време од четири године.

Нико не може бити биран више од два пута узастопно за члана Извршног одбора Академије.

Ако члану Извршног одбора престане мандат пре истека времена на које је биран, мандат новоизабраног члана Извршног одбора Академије траје до истека мандата члана Извршног одбора чији је мандат престао.

Члан 29.

Извршни одбор Академије бира председника, потпредседника и генералног секретара из реда својих чланова за период од четири године.

Председник Извршног одбора је председник Академије.

Члан 30.

Извршни одбор Академије врши следеће послове:

Извршава одлуке, закључке и препоруке Скупштине Академије;
Припрема план и програм рада Академије и стара се о његовој реализацији након усвајања на Скупштини;
Подноси Скупштини Академије предлоге општих аката из делокруга рада Скупштине Академије;
Руководи радом Академије између две седнице Скупштине Академије;
Предлаже пријем нових редовних, ванредних и почасних чланова, као и њихово брисање из евиденције;
Припрема извештај о раду Академије и разматра извештаје о раду других органа Академије, које доставља на разматрање и усвајање Скупштини Академије;
Доноси одлуку о сазивању Скупштине Академије и предлаже дневни ред;
Стара се о издавачкој делатности Академије и доноси одговарајуће одлуке;
Доноси пословник о свом раду;
Бира предеседника, секретара и чланове научних група, одбора и комисија, а на предлог Научног већаЧ
Врши и друге послове на основу одлука и закључака Скупштине Академије, као и на основу Статута СВД, општих аката, одлука и закључака надлежних органа СВД.

Извршни одбор ради у седницама. Седнице сазива и радом Извршног одбора руководи председник а у његовом одсуству потпредседник.

Извршни одбор по правилу сазива седнице најмање једанпут у три месеца а по потреби и чешће.

Члан 31.

Седница Извршног одбора Академије може се одржати ако је присутно више од једне половине укупног броја чланова.

Одлуке Извршног одбора су пуноважне ако се за њих изјасни две трећине присутних чланова Извршног одбора.

Секретаријат Академије

Члан 32.

Секретаријат за свој рад одговара Извршном одбору Академије.

Секретаријат сачињавају:

Генерални секретар и
Четири члана секретаријата.

Извршни одбор Академије бира Генералног секретара из реда чланова Извршног одбора, а чланове Секретаријата из реда редовних и ванредних чланова Академије.

Чланови Секретаријата бирају се на време од четири године.

Нико не може бити биран више од два пута узастопно за члана Секретаријата.

Члан 33.

Секретаријат врши следеће послове:

Извршава све одлуке и закључке Извршног одбора Академије;
Припрема предлоге општих аката за које је овлашћен Извршни одбор Академије и доставља их Извршном одбору Академије на разматрање;
Припрема Извештај о раду Академије;
Обезбеђује потребне услове за рад органа Академије (Научно веће, одбори, комисије, радне групе) и врши друге послове које му одреди Извршни одбор Академије својим одлукама.

Надзорни одбор

Члан 34.

Надзорни одбор врши преглед материјално-финансијског пословања Академије и о нађеном стању подноси извештај Извршном одбору и Скупштини Академије.

Надзорни одбор има 5 чланова које бира Скупштина Академије са мандатом од 4 године, а на предлог Извршног одбора Академије.

Надзорни одбор на првој седници бира председника из својих редова.

Научно веће

Члан 35.

Ради ефикаснијег извршавања задатака из делокруга рада Академије, Скупштина Академије, а на предлог Извршног одбора, бира девет чланова Научног већа, које се конституише на првој седници.

Научно веће Академије бира председника, потпредседника и секретара.

Председници Научних група по правилу су чланови Научног већа и имају право одлучивања.

Чланови Научног већа бирају се на време од 4 године.

Нико не може бити биран више од два пута узастопно у Научно веће.

Члан 36.

Научно веће је саветодавно тело Извршног одбора Академије.

Члан 37.

Научно веће обавља следеће послове:

Помаже Извршном одбору Академије у програмирању рада Академије;
Утврђује научне програме;
Утврђује смернице и конкретне задатке са другим научним институцијама;
Расправља и даје мишљење о извештајима научних група, комисија или појединих чланова Академије;
Даје предлоге за унапређење научног рада;
Помаже Научном одбору Академије у организовању научних скупова, и
Разматра предлоге о кандидатима за нове чланове Академије и даје Извршном одбору Академије своје мишљење.

Члан 38.

Научно веће ради у седницама. Седница се може одржати ако је присутно више од једне половине чланова Научног већа. Одлуке се доносе већином гласова присутних чланова.

Научне групе, одбори и комисије Академије.

Члан 39.

Извршни одбор Академије,на предлог Научног већа, образује научне групе према одређеној стручној тематици. Рад научних група усклађује Научно веће.

Члан 40.

Редовни, ванредни и почасни члан Академије може бити члан једне или више научних група, зависно од тематике која га интересује.

Састав, организација и делокруг рада научних група утврђује се Одлуком Научног већа Академије о образовању научних група.

Члан 41.

Извршни одбор Академије, на предлог Научног већа, може формирати комисије и одборе ради проучавања и праћења одређених питања.

Број чланова, делокруг рада и друго одређује се Одлуком о образовању комисије и одбора.

Седнице комисија и одбора могу се одржати ако седници присуствује више од једне половине чланова, а одлуке се доносе већином гласова од укупног броја присутних на седници комисије односно одбора.

Члан 42.

Научне групе, одбори и комисије бирају председника, потпредседника и секретара који извршавају задатке и руководе њиховим радом између две седнице.

Члан 43.

Научне групе, одбори и комисије за свој рад одговарају Научном већу Академије а Научно веће обавештава Извршни одбор Академије о раду група, одбора и комисија.

Председник, потпредседник и генерални секретар

Члан 44.

Председник Извршног одбора Академије представља Академију и Извршни одбор Академије, потписује акта која Скупштина Академије и Извршни одбор Академије доносе, стара се о спровођењу аката и закључака Скупштине и Извршног одбора Академије.

У случају спречености председника, замењује га потпредседник.

Члан 45.

Генерални секретар Академије руководи административним пословима Академије и стара се да се ови послови извршавају, помаже Председнику Академије у пословима из његовог делокруга, руководи радом Секретаријата Академије и заједно са председником Академије потписује сва акта Академије.

У случају спречености, Генералног секретара замењује члан Извршног одбора Академије кога одреди Извршни одбор Академије.

VII. ИМОВИНА И МАТЕРИЈАЛНО – ФИНАНСИЈСКО ПОСЛОВАЊЕ АКАДЕМИЈЕ

Члан 46.

Имовина Академије састоји се од непокретних ствари и прихода.

Приходи Академије су:

Средства остварена од пројеката и добијена из фонда за научни рад Републичког фонда за науку Србије и других фондова и организација.
Сопствених средстава која Академија оствари организацијом научних симпозијума, конгреса, семинара, саветовања и других скупова.
Донације.
Легата и других извора прихода.

Имовина Академије је својина Академије а у случају престанка са радом, имовина постаје својина СВД.

Материјално – финансијско пословање Академије води се у складу са прописима и општим актима СВД, која су у књиговодственој евиденцији издвојена као средства Академије ветеринарске медицине.

VIII. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Члан 47.

Академија престаје са радом:

Уколико постоје законске сметње за даљи рад одлуком надлежног државног органа.
Одлуком скупштине Академије.
Одлуком скупштине оснивача (Српско ветеринарско друштво).

Члан 48.

Овај Правилник ступа на снагу даном доношења на Скупштини Академије.

Генерални секретар Председник

Академије ветеринарске медицине Академије ветеринарске медицине

Мирослав Марковић, дипл. вет., с.р. академик проф. др Златибор Петровић, с.р.